srijeda, 24.10.2007.

e pa da se odmah na početku ispričam što me dugo nije bilo. Nije mi radio Blog.hr pa nisam mogla pisati postove. Ne mogu ni sad, al šta ćeš. C'est la vie. Poslala sam i e-mail, ali mi nisu odgovorili. A mislim, ne bih ni ja sama sebi odgovorila s obzirom na to kakav sam im to glupi mail poslala. Ali svejedno. No ok. Moving on.


Na početku ću još samo napomenuti da smo Dana i ja išle u kino s Martom i Hanom. Hanu sam još prije upoznala a ovaj put sam upoznala martu. Jedno jako fensi i cool ljudsko bice!

I tako smo u kinu gledale Stardust. Film je jako fora, preporučujem. Tristan je jako sladak. I svidjela mi se uloga Claire Danes. Jap.

I tako smo poslije filma otišle u mekdonalc. Tako smo tamo malo pričale (i jele naravno). And then smo se uputile doma. i tako smo Dana i ja pričale nešto o 3 doors down. Ona grupa znate. I napomene meni Dana, kako je to čudno ime za grupu. I kažem ja njoj (ako ste ovo već čitali na njenom blogu, slobodno preskočite):

Ja: znaš kak su ti oni dobili ime?

Dana: ne.

Ja: pa taj tip neki je reko:

-I live 3 doors down.

-You mean 3 floors down.

-No. 3 doors down.

-Oh. Ok.

…..

-Dude!!!

-What?

-We should totally name our band 3 doors down!!

-Omg you're so right!

-High five man, high five!!

I tako to. Onda mi se Dana čudila kad ja smislim ta sva sranja. I onda sam se zamislila. Onako na par minuta. Kad netko treba pričat gluposti i izmišljat najgluplje moguće priče i teorije o nastanku bilo čega, ja sam prva u redu. Ali kad trebam pisat školsku zadaću, onda mi treba malo duže da smislim što ću pisat. A ovako. Samo mi dođe. Prije sam to sve pretvarala u kratke filmiće koje sam snimala na Daninom mobitelu, ali ga je ona izgubila… pa sad…. Ako zapamtim zapamtim, ako ne, onda moja brilijantna ideja propadne. Tako sam na maturalcu snimala s Josipom nešto bezveze, kao pristojna emisija ili tako nešto. I onda se to pretvorilo u priču kako je nastao moderan grudnjak i kasnije kako je nastala terasa. Kao nešto, Rimljani su je izmislili. Car Oktavijan Augustin ili Augustin Oktavijan ili tako nešto. Pa kao. Ma nešto bezveze. Ali smiješno. Još je Josipa skakala, glumila je tog cara kako se obraća narodu, a ja sam snimala i prepričavala. A Dana i Amra su se sa strane smijale. I slične stvari. Da.





Danas smo imali dodatnu iz engleskog. Živcira me to sve. Ja ne bih htjela ići na natjecanje. Natjecanja i ja ne idemo zajedno. Živcira me to. Onda se uspaničarim pa nešto zeznem. Pa se osramotim. Mrzim to. i živciraju me svi. i oni testovi. Spustim pogled na njih i odjedanput mi engleski postane noćna mora. Nije teško, ali… jednostavno to ne volim.


Grr.




Mislim da je ovo dug post, s obzirom na to kakvi su mi inače postovi.


Pozdravljam

P.S. e samo da zahvalim Marti koja se ponudila da mi objavi post. Hvala Marta!

petak, 05.10.2007.

Where trouble melts like lemon drops, high above the chimney top that's where you'll find me, oh, somewhere over the rainbow way up high

Mislim da sutra idem u Đakovo. Aha. A ne da mi se zapravo. Najavili su kišu ovaj vikend, pa bih htjela biti u Zagrebu. Ali opet možda ne padne. Svejedno mi se ne da. Tako sam lijena ovaj tjedan ništa mi se ne da. A ponedjeljak neradni. Hvala Danu neovisnosti. Mislim da je Dan neovisnosti. Nisam više sigurna. Al nešto je. Državno. Svejedno hvala.




jučer smo imali roditeljski. Bili smo i mi s roditeljma. Al pošto nas ima samo 16, onda je to lako. Bilo mi je presmiješno. Jeste li znali da ćemo mi ići na DVODNEVNU terensku nastavu ove godine? Naravno da niste. Raske su rekle da smo bili jako dobri na maturalcu, pa će nas negdje voditi. Mislim da ćemo ići u Zakučac. Meni je tako svejedno gdje ćemo ići, glavno da je dvodnevno. Hah. Imamo zakon raske.




pošto nemam ništa pametnoga za reći, bio bi red da odem.

E znate što me živcira? Naravno da ne znate. Živcira me kako moj glas užasno zvuči na kameri. Ne kažem ja da je moj glas predivan, ali na kameri mi zvuči nekako neprirodno. Ja uopće nemam takav glas za stvarno. Moj glas je ljepši.

srijeda, 03.10.2007.

If the rain comes, if the rain comes

E pa prije točno godinu dana, Dana je došla kod mene i napravila je ovaj blog za mene (ja sam tada bila informatički glupa). Sretan rođendan mom blogu. Nisam znala da ćemo ovoliko izdržati.

Očekivala sam kišu ovaj tjedan, hladno i maglovito vrijeme. Grmljavinu i munje. Kišu i vjetar. Hladnoću. Ali ništa od toga. Nemam inspiracije za ništa dok je ovako. Ili mora biti ugodno toplo vani sa ne previše sunca, ili mora biti hladno i kišovito bez sunca. Ili pak snijeg ali da isto nema sunca. Nekako baš i ne volim kada padne snijeg i udara sunce. To mi ne paše. Nije to za mene. Ni kada padne kiša pa je sparno. Kada kiša pada treba biti hladno.



Mrzim to što su srušili one kuće pred mojom zgradom. Bile su stare i uklapale su se u ono mnoštvo drveća što je bilo oko njih. Obožavam to drveće. U proljeće bi cvijeće cvjetalo na njihovim granama, a u jesen bi svo lišće požutilo i pocrvenilo, a zimi bi kad bi pao snijeg grane bile bijele od njega. A sada su srušili kuće i svo drveće su posjekli i sagradit će mi tu neku zgradu pred nosom. I više nikada neću, po noći kad ne mogu spavat otići do prozora i gledati to drveće, već ću, sada gledati u neku ogavnu zgradurinu. Nema ih više. Nema.

subota, 29.09.2007.

As soon as your born they make you feel small, by giving you no time instead of it all, till the pain is so big you feel nothing at all

Helo. Kako ste mi? Ja sam dobro.
Jako je lijepa subota danas.
Subote su zakon. Kako kad. Kad ne moraš puno raditi i kad je vani super. To je zakon.


Obavijest, za one koji ne znaju. Ima se blogeko o hp koji se piše zajedno s Darijom i Filipom. Onako, tek tako da se piše.

Ovaj tjedan nije bilo dane u školi. Svima nam je jako nedostajala. Nadam se da će se u ponedjeljak doći. Više mi ide na živce sa svojim leukocitima. (pročitaj ovo)
I kakvu sam zanimljivu temu za danas pripremila?
Ne znam. U biti, nikad ni nemam neku posebnu temu, pa zašto bih i danas. It's just an ordinary day.


e znate čeg sam se sjetila dok sam čitala Danin post? Da je mom blogu, rođendan u srijedu. Yey. Bravo moj blogek! S tim da se prvo zvao lily69 pa sam mu onda promijenila adresu u pudingodcokolade i izbrisala sve postove i počela pisat ispočetka. Računajući izbrisane postove i one kasnije napisane ima ih 78 (u godinu dana). Plus još ovaj, 79. veri kul.
Eh imam i pjesmu dolje u boxu ako niste skužili.


Ja. Moram ić u onaj irish pub u zagrebu. Going now

đenja
Hrvoje

subota, 22.09.2007.

I open at the close

Strka danas. Radi se ajvar, zimnica, pekmez.
Čisti šljive.
Entuzijastično, naravno.
Idemo na zrinjevac.


nakon dosta vremena, napokon sam pročitala Harry Pottera (dio sedmi, da ne bi bilo). Darija mi je bila posudila knjigu. Čitanje je počelo ovako.
Prvo sam pročitala dvije stranice, pa dva dana zatim nisam takla knjigu. Frustriralo me čitanje na engleskom. Onda sam pročitala prvo poglavlje do kraja i drugo također. Knjiga je bila u ladici tjedan dana. Onda sam išla na put. Tamo sam pročitala dva poglavlja. Opet, nakon više od tjedan dana sam pročitala par poglavlja. Ne znam točno koliko. Počela je škola pa je knjiga dva i pol tjedna stajala zaboravljena. I tako sam se probudila jednog dana, i sjetila se da nisam dovršila čitanje. I tako sam ju u negdje khm, ne znam, tjedan i pol dana pročitala do kraja.
Naravno da nisam mogla ostati ravnodušna.
Dok sam čitala knjigu, plakala sam.
Knjiga je tako tužna. Ja sam trebala maramice koliko sam plakala.
Usporedbe radi:
Dok sam čitala šesti dio sam također plakala. Emotivna ja (ne emo). Od onoga trenutka u knjizi kad je Dumbledore umro, pa sve do kraja šeste knjige sam ja plakala. Znači negdje dva poglavlja. A dok sam čitala ovaj dio, plakala sam puno više.
Neću vam otkrivat što se sve dogodilo. Ali sam jako, jako plakala.


Da. Idem gledat opru.
P.S. molim da ako ćete komentirati u svojim komentarima ne otkrivate što se dogodilo tako da oni koji su about to read the book ne znaju što će se dogoditi, jer bi im to upropastilo čitanje. Thank you.

đenja
Hrvoje
lol

Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Dijeli pod istim uvjetima.